Jelena Bermukanova: „Udružili smo investitore da bismo im omogućili pristup strategijama zatvorenih hedž fondova“

— Ne. Rođena sam u obrazovanoj porodici, ali ne i bogatoj. Mama je bila na čelu 2 pogona za proizvodnju odeće, a tata je bio viši ekonomista u fabrici.

Kada sam imala 3 godine, počela je perestrojka. Oboje su izgubili posao. Bilo je trenutaka kada nismo imali dovoljno ni za hranu i odeću.

Znam iz ličnog iskustva šta su finansijske teškoće. Želja da živim drugačije pojavila se veoma rano. Želela sam da sama odlučujem o svojoj budućnosti i da mogu da brinem o sebi i svojim bližnjima.

Roditelji su mi pritom dali veoma važnu osnovu — obrazovanje i odnos prema životu. Ali novac i profesionalno okruženje morala sam da stvaram sama.

— Od rada. Sa 17 godina prodavala sam muška odela na buvljaku. Zatim sam 3 godine radila u jednom od najskupljih restorana u Novosibirsku. Istovremeno sam studirala, pa su studije trajale 7 godina umesto 5.

Pokušala sam i sa malim sopstvenim poslom: šila sam odeću po narudžbini. Baka mi je pomagala oko krojeva, odeća je bila dobra i kupovala se. Ali sam brzo shvatila da sav prihod zavisi od broja mojih radnih sati. Dok radim — zarađujem. Stanem — prihoda nema.

Shvatala sam da razmena vremena za novac ne vodi nikuda. Želela sam da vremenom napravim drugačiji sistem, da imam kapital koji takođe radi.

— Ne, ne smatram da je to vreme bilo izgubljeno.

3 godine sam radila kao menadžerka u elitnom restoranu u Novosibirsku. Dolazili su najbogatiji stanovnici grada. Restoran je bio specijalizovan i za ugledne goste koji su posećivali grad: predstavnike vlade Rusije i drugih država, poznate ličnosti i vlasnike velikih kompanija.

Vlasnik restorana Denis Ivanov odlično ume da gradi veze. Svakog dana gledala sam kako razgovara sa gostima, upoznaje ljude i održava odnose. Postepeno sam i sama usvajala tu veštinu.

Veoma sam mu zahvalna za te godine. Od njega sam naučila mnogo: i kako da gradim veze i kako da vodim posao uz izuzetno visok stepen perfekcionizma. Posle rada sa njim postalo mi je važno da sve bude idealno. Sve mora da bude kako treba.

Videla sam i kako gosti grade međusobne odnose. U restoranu se to veoma jasno vidi. Ljudi razgovaraju i pričaju svoje priče: kako su počeli, kako su zarađivali i kako su stvarali kapital.

Zanimao me je njihov odnos prema novcu. Kako govore o njemu? Šta naglašavaju? Kakva pitanja postavljaju jedni drugima? Kakve su njihove vrednosti, šta im je zaista važno?

Osoblje u takvim restoranima čuje sve. Neko primeni ono što čuje, a nekome to uđe na jedno uho i izađe na drugo: odradi smenu, ode i sve zaboravi. Za mene je restoran postao „škola“.

Tada sam, inače, mislila da ću karijeru vezati za ugostiteljstvo. Radila sam kao menadžerka, kontrolisala nivo usluge i organizovala rad osoblja. Ali sam na kraju završila u sasvim drugoj oblasti. A u restoranu sam stekla iskustvo koje mi je kasnije zatrebalo.

Kada sam počela da se bavim investiranjem, taj način komunikacije, razumevanje odnosa prema novcu i vrednosti tih ljudi već su bili urezani u moj mozak, u DNK. Tokom te 3 godine svakodnevno sam slušala takve razgovore i naučila da prepoznajem kako ti ljudi razmišljaju, govore i postupaju. Nije mi bio potreban poseban napor da sa njima o velikom novcu razgovaram istim jezikom.

— Slučajno. Veoma sam intenzivno radila u ugostiteljstvu i u jednom trenutku ozbiljno sagorela. Više nisam mogla da nastavim u toj oblasti, pa sam počela da tražim nešto drugo.

Tražila sam posao u kojem mogu mnogo da napredujem i zarađujem, a rezultat zavisi direktno od mene. Razmatrala sam 2 pravca: direktnu prodaju i investiranje. Tako sam dospela u brokersku kuću, na mesto pripravnice.

Kada sam došla, doslovno sam se zaljubila u to mesto. Baš sam se zagrejala za investiranje.

Toliko da sam već u prvim mesecima rada predala dokumenta za druge studije, na smeru Finansije i kredit. Želela sam da steknem stručno obrazovanje iz te oblasti.

— Tada baš ništa nisam znala o investiranju. Nisam imala ni stručno obrazovanje ni bilo kakvo iskustvo. Došla sam kao pripravnica i morala da učim u hodu.

Prva 3 meseca radila sam bez plate. Važilo je pravilo: ako ne ispuniš plan, nema osnovne zarade.

Ali znala sam šta mogu da naučim. Moj rukovodilac bio je jedan od najboljih menadžera u mreži. Posmatrala sam kako razgovara sa klijentima, objašnjava složene stvari i donosi odluke. Želela sam da razumem kako razmišlja i zašto je uspešan.

Zato sam svakog dana posle posla namerno išla metroom u njegovom pravcu, iako je trebalo da idem na drugu stranu (smeje se). Zbog još 20 minuta razgovora. On bi nastavio da priča, a ja sam slušala.

Razumela sam vrednost tog iskustva. Platu možeš da potrošiš. Ali ono što naučiš i što umeš sam da uradiš ostaje uz tebe.

Kasnije sam, sa 23 godine, radeći za platu zaradila svoj prvi milion rubalja. Zato su ti prvi meseci za mene bili investicija — u sebe i u budući kapital.

— Upravo tada je to pitanje postalo zaista važno.

Dok nemaš ušteđevinu, investiranje može da deluje daleko. A kada se pojavi sopstveni novac, mnogo pažljivije gledaš gde će biti, kako proizvod funkcioniše i odakle dolazi rezultat.

Želela sam da pronađem kvalitetne investicione mogućnosti. Ali ideja da osnujem kompaniju pojavila se još ranije — praktično u prvoj godini rada u brokerskoj kući.

— Na samom početku karijere došla mi je na sastanak jedna investitorka. Lepo smo razgovarale, baš smo se razumele. Predložila je da ja upravljam njenim novcem.

Otišla sam kod rukovodioca i pitala da li mogu to da uradim. Rekao je: da, naravno, prihvati.

Prihvatila sam. I veoma brzo izgubila taj novac.

— Već tokom tog posla počela sam dublje da istražujem kako funkcioniše sistem foreks brokera sa kojim smo tada radili u Rusiji i zemljama ZND-a. Čitala sam dokumentaciju i proučavala propise.

I otkrila da u tom modelu broker zarađuje na gubicima klijenta. Klijent, zapravo, trguje protiv kompanije: ono što dobije, kompanija mu isplaćuje, a ono što izgubi postaje njen prihod. Tu postoji ozbiljan sukob interesa.

To me je veoma pogodilo. Ako poslovanje kompanije počiva na gubicima klijenata, naši interesi su suprotstavljeni u samoj osnovi.

Prišla sam svom šefu i direktno pitala: da li je zaista tako? Potvrdio je. I rekao: „Tako tržište funkcioniše u celom svetu.“

Tada sam se baš osetila iznevereno. Osoba kojoj sam verovala, moj rukovodilac i praktično mentor, dobro je znala koliko iskustva imam. A ipak me je podstakla da preuzmem upravljanje tuđim novcem.

Posle tog gubitka usledila je veoma teška noć. Mislila sam: dosta, više ne želim ovim da se bavim. Koliko je to surova oblast kada čak i neko od koga učiš i kome veruješ može tako da te dovede u nezgodan položaj.

Za mene je to bio veoma ozbiljan znak za uzbunu. Posle te situacije prešla sam u drugu kancelariju kompanije i prestali smo da radimo zajedno.

Ali i danas sam mu zahvalna za iskustvo i veštine koje sam stekla na početku investicione karijere, uključujući i privlačenje investicija. I negativno iskustvo je iskustvo. Ta situacija me je navela da mnogo razmišljam o tome kako sama želim da radim sa investitorima i svojim timom.

— Imale smo potpisan ugovor: rizik delimo 50 na 50. Vratila sam joj polovinu izgubljenog iznosa.

Zatim je trebalo odlučiti šta ću sa svojim životom. Ili da potpuno napustim tu oblast i sve zaboravim kao ružan san. Ili da pokušam nešto da promenim.

Ali rečenica „tako tržište funkcioniše u celom svetu“ nije mi davala mira. Logično sam zaključivala: nemoguće je da baš svuda sve tako funkcioniše.

To se dešavalo 2008–2009. godine. Prema državnom istraživanju, manje od 5% stanovnika Rusije poznavalo je osnovne finansijske pojmove. A postojale su zemlje u kojima su porodice godinama stvarale kapital investiranjem i prenosile to iskustvo deci.

Svi znamo da se u Dubaiju detetu po rođenju otvara brokerski račun. U američkim filmovima praktično svaka porodica ima svog brokera. Švajcarska ima snažan bankarski sistem i investicionu kulturu. Sve te informacije već su bile oko nas.

Zato sam znala da je nemoguće da tržište u celom svetu funkcioniše onako kako mi je rukovodilac objasnio. Morali su da postoje i drugi pristupi.

Postepeno sam zaključila da njegove reči objašnjavaju sistem u kojem je on sam radio. Ali to još ne znači da drugi sistem ne postoji.

U jednom trenutku pomislila sam: mogu sada da odem. Ali ako odem, ovde se ništa neće promeniti.

Otišla sam kod kolega i ispričala šta se dogodilo i do kakvih sam zaključaka došla. Ispostavilo se da su i mnogi od njih razmišljali o etičnosti onoga što se dešava. Tako se okupila grupa od 5–6 istomišljenika.

— Znali smo šta želimo da pronađemo: kvalitetan investicioni proizvod za tržište Rusije i zemalja ZND-a. A kako da do njega dođemo, tek je trebalo da shvatimo.

Počeli smo početkom 2009. godine. Važno je razumeti okolnosti. Bili smo mladi, bez velikog iskustva, i uglavnom smo mogli da se oslonimo na ono što smo videli oko sebe u Rusiji.

Do kvalitetnih informacija bilo je veoma teško doći. Na ruskom ih je bilo malo. Tek je trebalo da naučimo kako da na engleskom pronađemo prave ljude i rešenja. Nije bilo ChatGPT-a kojem možeš jednostavno da postaviš pitanje. Internet je postojao, ali preko njega doći do odgovarajuće organizacije i utvrditi kome možeš da veruješ bilo je nešto sasvim drugo.

Za nas je to bila svojevrsna informaciona blokada. Znaš da negde postoji rešenje, ali još ne znaš ni odakle da počneš.

Skoro 3 godine otišlo je na istraživanje i pripremu. Proučavali smo infrastrukturu, prikupljali informacije i dolazili do stručnjaka preko mojih profesionalnih kontakata i kontakata kolega.

Naravno, niko nas za taj rad nije plaćao. Radili smo ga na sopstvenu inicijativu. Do otvaranja kompanije iz prvobitne grupe stigla su samo 2 člana.

Ali to prvo iskustvo sam dobro zapamtila. Kasnije sam svojim zaposlenima zabranila trgovanje. Znala sam do čega može da dovede kada neko bez dovoljno iskustva preuzme nešto za šta još nije spreman.

— Informacija je bilo malo, pa nam je bilo potrebno nešto čvrsto na šta možemo da se oslonimo. Razumljiv finansijski sistem, zakonodavstvo i zahtevi regulatora. Tražili smo zemlju u kojoj država i regulator sprečavaju sukob interesa između investitora i kompanije.

U tom trenutku Švajcarska nam je bila najjasniji izbor.

Počeli smo da tražimo brokersku kuću i saznali da su od 2008. godine foreks brokeri u Švajcarskoj morali da dobiju bankarsku licencu ili da prestanu sa tom delatnošću. Tako smo došli do švajcarskih banaka koje pružaju brokerske usluge, među njima i do Swissquote-a, koji je već imao bankarsku licencu.

S jedne strane, bankarska infrastruktura ulivala nam je više sigurnosti u izabrani pravac. S druge — možete li da zamislite koliki je to bio izazov za nas?

Bili smo veoma mladi. A trebalo je da vodimo ozbiljne pregovore sa predstavnicima najvećih švajcarskih banaka.

— Pripremom, profesionalnim kontaktima i komunikacijom.

U Moskvi se održavala međunarodna izložba Forex Expo. Svake godine dolazile su banke i brokerske kuće iz oblasti investiranja. Već smo imali preliminarne dogovore za sastanke sa 2 švajcarske banke.

Izložba je održana 19. novembra 2011. u moskovskom hotelu Radisson Ukraina, koji se danas zove Radisson Collection Hotel, Moscow. I tako smo stigli. Prvi sastanak bio je sa predstavnicima švajcarske banke Swissquote.

Stojimo moj partner Aleksej i ja ispred hodnika dugog oko 200 metara. Meni je 25 godina, Alekseju 24 (smeje se). Na kraju hodnika, u holu, čekaju nas predstavnici banke.

Dok smo se pripremali, strah je bio negde na nivou ideje. A sada je trebalo otići i razgovarati. Tu su mi zaista počela da klecaju kolena.

Kolena su klecala, ali smo krenuli.

— Najviše me je iznenadilo to što je razgovor tekao mnogo lakše nego što sam zamišljala.

Sa druge strane hodnika bili su ljudi poput nas. Stvarni ljudi. Bilo im je važno da razumeju ko smo, šta nudimo i kako možemo da budemo korisni jedni drugima.

Mi smo želeli kvalitetnu platformu za svoje investitore. Banku je zanimalo širenje na našem tržištu. Interesi su nam se poklopili.

A već smo imali i šta da pokažemo. Do tada sam u brokerskoj kući postala direktorka zadužena za više regiona: bila sam nadležna za više od 200 kancelarija u Sibiru i na ruskom Dalekom istoku, u 2 federalna okruga.

Pokazala sam rezultate svog rada i rada tima na privlačenju investicija i predstavila krug investitora koji smo već okupili. Postalo je jasno da možemo da budemo korisni jedni drugima. Razgovor je potom tekao prirodno. Kao da se dugo poznajemo.

Upravo na toj izložbi potpisali smo preliminarni ugovor sa Swissquote-om. U maju 2012, nakon neophodnih procedura, i konačni sporazum. Tako je počelo naše partnerstvo, koje je trajalo 12 godina.

Zato i danas pamtim taj hodnik. Pre sastanka može da ti izgleda kao da je rastojanje između vas nepremostivo. Ali jednog dana ipak moraš da ga pređeš i započneš razgovor.

— Tražili smo rešenje za nekoga ko želi da investira, ali još ne ume sam da radi na finansijskom tržištu.

Iz prethodnog iskustva znala sam da kompanija ne mora nekoga namerno da „dovede do gubitka“. Po mom iskustvu, ako neiskusan investitor počne samostalno da trguje, pre ili kasnije, a verovatno pre nego kasnije, izgubiće kapital. Za 18 godina nisam videla nijednog investitora koji je bez iskustva uspeo da dosledno zarađuje samostalnim trgovanjem. Za nas je to značilo da početnika ne smemo ostaviti samog pred tržištem.

Nije nam bilo dovoljno da nekome omogućimo samo otvaranje računa u švajcarskoj banci. Trebalo je pronaći profesionalne strategije i podršku uz koje može da počne da investira.

Do švajcarske banke došli smo da bismo zarađivali zajedno. I upravo nam je saradnja sa Swissquote-om omogućila da dođemo do zatvorenih hedž fondova.

Kolege iz banke pomogle su da odaberemo strategije prema svojim potrebama i organizujemo sastanke sa fondovima koji ih nude. Preporuke su bile uzajamne: nas su predstavili fondovima, a nama profesionalne timove sa kojima smo mogli da razgovaramo o saradnji.

Počeli smo pregovore sa 12 fondova. Sa 8 smo uspeli da nastavimo. Preostala 4 su nas tada odbila. Suština odgovora bila je: iz Rusije ste, previše ste mladi, još nismo spremni da radimo sa vama.

Sa ostalima smo počeli da gradimo saradnju.

Onda smo se suočili sa sledećim pitanjem. Postoje zatvoreni hedž fondovi u kojima direktno učešće počinje od 100 miliona dolara. Upravo sa takvim fondovima, koji nude strategije, uspostavljali smo saradnju. A ni odgovarajući iznos ne rešava sva pitanja pristupa.

Zamislite sada nekoga ko živi običnim životom. Dobro radi, zarađuje, možda razvija mali biznis i štedi. Ali 100 miliona dolara je izvan čak i onoga što može da zamisli. A kamoli da taj iznos zaista sakupi.

Za takve investitore smo i tražili rešenje. Ako ni zbog čega drugog, zato što smo i sami bili takvi. Tražili smo za sebe, prijatelje i svoj krug investitora.

— Tada nismo imali nijednog investitora sa kapitalom od najmanje 100 miliona dolara. Ali ukupan kapital našeg kruga investitora omogućavao je da razgovaramo o takvom obliku saradnje.

Tehničko rešenje bio je sistem Multi-Account Manager — MAM. Više zasebnih brokerskih računa povezuje se sa jednom strategijom preko tehničkog pula. To nije zajednički novčanik: novac ostaje na ličnom računu svakog investitora, a sistem raspoređuje transakcije strategije među povezanim računima.

Koristili smo MAM, a ne kopiranje trgovanja. Takve sisteme koriste banke i brokeri u različitim zemljama. Bilo nam je ključno da investitor ne mora da prenosi kapital kompaniji ili drugim učesnicima pula.

A organizaciono rešenje bio je princip „kišobrana“: svu komunikaciju sa fondovima preuzima kompanija, a kasnije zajednica.

Od početka smo dogovarali takav model. Fondovi ne moraju zasebno da obrađuju upite svakog člana. Članovi dobijaju podršku preko nas.

Zato se nazivi fondova ne objavljuju javno. Taj dogovor pomaže da sačuvamo i saradnju i samu mogućnost pristupa.

Pritom investiciona sredstva članova ostaju na njihovim ličnim brokerskim računima. Povezuju se sa izabranim strategijama i u aplikaciji vide transakcije, pozicije i finansijski rezultat.

iPO COMPANY organizuje pristup strategijama zatvorenih hedž fondova. Investitor ne mora sam da prolazi čitav put pregovora i profesionalnih poznanstava koji smo mi prošli.

Za mene je to demokratizacija investicionih mogućnosti: ono što ti je ranije bilo nedostupno postaje deo tvojih mogućnosti zahvaljujući zajednici.

— Počela sam sa krugom koji se do tada formirao. Prijatelji, poznanici i najbliži krug investitora sa kojima sam lično radila. Bio je to mali krug investitora koji su me poznavali.

A prelomna je bila 2015. godina.

Tokom bankarske krize u Rusiji prestali su da dolaze novi investitori. Obratili smo se postojećim klijentima kompanije sa molbom da nas preporuče svom okruženju.

I iste godine porasli smo 3 puta.

Klijenti su nas upoznavali sa prijateljima, bližnjima i kolegama. Zato što su sami videli vrednost onoga što radimo. I pre svega, sami su videli prihod koji ostvaruju.

Mi smo njima pomagali da stvaraju kapital, a oni su nama pomogli da rastemo. To je bilo pravo uzajamno učešće. Prava sinergija.

— Zato što smo prvo postali zajednica, pa smo joj tek onda dali ime.

iPO COMPANY je već od 2011. radila kao konsultantska kompanija koja investitorima pomaže da dođu do kvalitetnih investicionih rešenja i strategija fondova. Zajednica je postepeno rasla oko tog rada.

Naši investitori dolazili su na događaje, upoznavali se, razgovarali i razmenjivali iskustva. Nastajali su odnosi koji su prevazilazili prvo upoznavanje sa investicionim programom.

Do 2022. održali smo više od 35 velikih događaja uživo u različitim zemljama. Postalo je jasno da je vreme da taj format dobije zaseban brend.

Tako je nastao iPO COMMUNITY.

Danas ima više od 55.000 članova iz 55 zemalja sveta. I dalje ga grade sami članovi — svojim iskustvom, angažovanjem, vezama i odnosom jednih prema drugima.

Ne možeš samo da napišeš reč „zajednica“ i da dobiješ zajednicu. Investitore povezuje ono što se među njima zaista dešava.

— Mogućnost da koristi ono što smo godinama stvarali.

Kada smo počinjali, morali smo da tražimo infrastrukturu, dolazimo do ljudi, pregovaramo i razjašnjavamo stvari koje ranije nismo znali.

Danas novi član može da upozna postojeće investitore, prouči objavljene rezultate strategija i postavi pitanja stručnjacima. Da razume koji oblik učešća mu odgovara.

Tu su investitori sa različitim iskustvom. Neko tek počinje da stvara kapital, neko investira godinama, a neko razvija biznis. Možeš da razgovaraš sa njima, postaviš pitanja i saznaš kako su prolazili kroz slične faze.

Za mene je to velika vrednost. Iz sopstvenog iskustva znam koliko može da znači i 20 minuta razgovora sa nekim od koga imaš šta da naučiš.

— Onda treba početi od upoznavanja.

Pogledati na sajtu kako funkcioniše investicioni program. Proučiti dosadašnje rezultate strategija, uslove, mogućnosti i rizike. Razgovarati sa stručnjacima.

Može i da zakaže sastanak sa postojećim investitorom. Taj program smo pokrenuli 2026. godine.

U njemu učestvuju investitori sa sopstvenim kapitalom od približno 10.000 do 50.000 dolara. To obično nisu investitori milioneri: oni imaju druge prioritete i nisu uvek zainteresovani za ovakve sastanke. Ovde možeš da razgovaraš sa nekim ko je prošao početne faze i pitaš kako je počeo, čega se plašio, sa čime se susretao i kako mu danas sve funkcioniše.

Podeliće svoje iskustvo. To je živ razgovor u kojem možeš da pitaš ono što je tebi važno, a ne samo da gledaš lepu prezentaciju.

I svakako treba otvoriti investitorski nalog. To je, zapravo, društvena mreža investitora. Tu možete da se upoznajete, razgovarate i delite iskustva.

Registracija daje i preliminarni odgovor na pitanje da li nekoga možemo da primimo u zajednicu i koje će mu mogućnosti biti dostupne. To uključuje pristup licenciranim brokerima sa kojima radimo i strategijama zatvorenih hedž fondova.

Odgovorno pristupamo tome ko ulazi u iPO COMMUNITY i proveravamo svakog budućeg člana. Unutar zajednice investitori razgovaraju, upoznaju se i grade odnose. Važno nam je da sačuvamo to okruženje.

— Onda može da počne od toga da razume kako da ga stvori.

Preko investitorskog naloga možeš besplatno da razgovaraš sa AI mentorom u okviru projekta „Putokaz za investitore“.

Tog AI mentora stvarali smo zajedno sa mojim stvarnim mentorom. Ugradili smo njegov pogled, logiku i metodologiju. To je vrhunski mentor koji je već pomogao više od 100 osoba da od nule dođu do kapitala od milion dolara.

Sa njim radim mnogo godina i za to vreme sam za mentorstvo platila milione dolara. A sada članovi i registrovani korisnici iPO COMMUNITY mogu potpuno besplatno da koriste AI alat zasnovan na njegovom pristupu.

Zadatak AI mentora je da ti pomogne da sagledaš sopstvenu situaciju. Koliki su ti sada prihodi i rashodi? Šta već imaš? Gde želiš da stigneš? Kojim resursima možeš da počneš da stvaraš kapital?

Pritom mentor sagledava celokupnu situaciju. U razgovoru možeš da razmotriš karijeru, razvoj sopstvenog biznisa, prihode, resurse i ograničenja. Ciljevi ne moraju da budu vezani samo za kapital: mogu biti profesionalni ili poslovni.

Želeli smo da ovaj alat pruži iskustvo razgovora sa stvarnim mentorom na čijem pristupu AI Mentor počiva. Ne da razgovor svedemo na prodaju naših investicionih proizvoda, već da ti pomognemo da jasnije sagledaš gde si sada i šta možeš da uradiš da bi ostvario svoje ciljeve.

Jer „želim da budem finansijski slobodan“ zasad je samo želja. Zatim treba razumeti koliko je novca potrebno baš tebi, šta možeš već sada da promeniš i koji je sledeći korak.

Na osnovu tog razgovora nastaje lični plan razvoja. Dobijaš redosled koraka: kako da stvaraš ušteđevinu, kako da napraviš prvu investiciju i kako da dalje razvijaš portfelj.

Iskustvo mog mentora je osnova tog alata. Ali svako ima svoj put, a rezultat zavisi od njegove situacije i postupaka.

Možeš da počneš i pre nego što imaš novac za investiranje. Tako što ćeš prvo videti kako da prikupiš novac za prvu investiciju.

— Kada smo počinjali, tražili smo rešenje za sebe i svoj krug. Želeli smo da razumemo kako da investiramo, na šta da se oslonimo i sa kim da radimo.

Tokom 15 godina menjala se infrastruktura, razvijala kompanija i rasla zajednica. Ali osnovna ideja ostala je ista: otvarati investicione mogućnosti do kojih 98% ljudi na svetu nikada ne bi moglo da dođe samostalno.

Nekada smo i sami tražili odgovore i skupljali hrabrost da prvi put pređemo taj hodnik.

Danas su iza nas godine rada i investitori koji su deo tog puta prošli zajedno sa nama. Na to može da se osloni sledeći član iPO COMMUNITY.